Zašto ljudi postaju agresivni na internetu?

Ljudi na internetu veoma često postaju agresivni. Šta je uzrok toj pojavi? Jedno istraživanje tvrdi da svako može postati internet „trol” u zavisnosti od okolnosti. „Trolovanje” je skorašnja pojava čija popularnost ne jenjava.

Mnogi portali sa vestima su isključili komentare ispod svojih članaka jer su „trolovi” bili toliko agresivni da su morali da uvedu i načine odbrane od trolovanja.

Norveški javni servis NRK pokušava da razvije program gde će ljudi morati da odgovaraju na pitanja o članku pre nego što im se dozvoli da komentarišu, kako bi time osigurali da su im „trolovi” bar obavešteni.
Gugl radi na aplikaciji koja bi trebalo da uoči uvredljive komentare i da ih odbaci pre nego što se pojave.

„Trolovanje” je postalo internet epidemija, ali zašto je zarazilo toliki broj ljudi, i dalje je misterija – sigurno da ih ne postoji toliko u stvarnom životu? Zašto „trolovi” šire toliko negativne energije na internetu kada ne bi to isto uradili van virtuelnog prostora.

Novo istraživanje je otkrilo kako i zašto se i „normalni“ ljudi pretvaraju u „trolove” na internetu. Univerziteti Stanford i Kornel u SAD su vršili istraživanje na tu temu i zaključili da onaj koji ostavlja okrutne, neprijatne i nepotrebne komentare može biti svako od nas – svi smo mi potencijalni „trolovi”.

„Želeli smo da shvatimo zašto je trolovanje toliko često danas“, izjavio je autor istraživanja Džastin Čeng, student informatike na Stanfordu.

Hteo je da utvrdi da li trolovi imaju neku urođenu crtu, ili na njih više deluju okolnosti.

Istraživanje je došlo do zaključka da iza trolovanja stoje dva razloga: neraspoloženje i ton drugih komentara. Istraživanje je vršeno na uzorku od 667 ljudi kojima je dat test – nekima lakši, drugima teži, uz pretpostavku da će oni koji su imali teži test biti u gorem raspoloženju nakon što ga završe. Nakon što su uradili testove, učesnike su zamolili da pročitaju jedan onlajn članak i nakon toga ostave komentar.

Rezultati su bili neverovatni. Svi učesnici su dobili isti članak, sa unapred pripremljenim komentarima, ali različitog tona – neki su imali tri neutralna, a drugi tri negativna komentara. Samo 35% učesnika koji su imali lakši test i neutralne komentare, odlučili su da ostavi negativan komentar. Oko 50% onih koji su imali ili težak test ili videli negativne komentare, i sami su odlučili da ih pišu.

Procenat negativnih komentara se popeo na 68% za one učesnike koji su imali i težak test i čitali negativne komentare. Dvoje nezavisnih stručnjaka je odlučivalo o tome koji komentari spadaju u „trolovanje” koristeći smernice sa nekoliko foruma – npr. lični napad i psovanje se smatraju „trolovanjem”.

Da bi poduprli svoje zaključke, istraživači su analizirali podatke od oko milion korisnika, 200. 000 internet diskusija i preko 26 miliona komentara na Si-En-Enovom sajtu, uključujući i komentare koji su bili obrisani od strane moderatora. Istraživači su proveravali vreme kada su napisani najgori postovi, jer prošla istraživanja tvrde da su vreme dana i dan u nedelji bitan faktor raspoloženja.

Negativni komentari se uglavnom postavljaju kasno noću i rano ujutru kada su ljudi najviše neraspoloženi. Prošlo istraživanje je pokazalo da ljudi najčešće objavljuju negativne komentare između 22h i 3h nedeljom i ponedeljkom, a da je „trolovanje” na tviteru najozbiljnije nedeljom između 17h i 20h.

Udubljujući se u problem neraspoloženja, istraživači su otkrili da su ljudi skloni neprikladnim komentarima ako je neko komentarisao njihov komentar na sličan način, ili ako su učestvovali u takvoj diskusiji.

Vanredni profesor informatike na Stanfordu i saradnik Džastina Čenga u ovom istraživanju, Jure Legovec, objasnio je to ovim rečima: „To je lančana reakcija.

Dovoljna je samo jedna osoba da izazove ostale i da dođe do niza neprijatnosti. Loše reči vode lošim rečima. Ljudi koji dobijaju minuse na komentare, vraćaju se po još, komentarišu više i gore nego ranije.“

Ukoliko se osećate loše i vidite negativne komentare onlajn, probajte da se suzdržite od komentarisanja i poslušajte internet izreku: „Ne hranite trola“.

(redinfoportal)